Najveća investicija u zelenu ekonomiju
do sada: 263 miliona evra bespovratnih sredstava EU za sedam projekata u Srbiji
Evropska
unija nedavno je pokrenula novi paket podrške za energetiku za Zapadni Balkan
od kog će koristi pre svega imati Srbija.
Od podrške
za ugrožena domaćinstva i preduzeća, u cilju ublažavanja posledica rasta cena
energenata, do plana za izgradnju nove elektrane i farme vetrenjača, ovi
planovi pokrivaju širok spektar i uskoro će delimično biti materijalizovani u
Srbiji i regionu.
Srbija i EU su postigle sporazum o sedam novih projekata u oblasti energetike, životne sredine i saobraćajne infrastrukture. Ovo je ujedno i najveća investicija EU u Srbiji usmerena na zelenu ekonomiju. Operativni odbor EU i njene države članice su u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) odobrile 263 miliona bespovratnih sredstava za sedam projekata u Srbiji.
Odobrena
sredstva dopunjuju kreditno finansiranje Evropske investicione banke (EIB),
Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i nemačke banke KfW, kao i nacionalna
sredstva koja je obezbedila Srbija. Ova sredstva predstavljaju kontinuiranu
donaciju Evropske unije kojom se pruža podrška Zelenoj agendi za Zapadni Balkan
i deo su Ekonomskog i investicionog plana EU.
Novi
projekti će se pozitivno odraziti na kvalitet života širom Srbije zahvaljujući
boljoj povezanosti i smanjenju nepotrebnih emisija i urušavanja životne
sredine. Bespovratna sredstva EU u iznosu od 263 miliona evra će omogućiti
značajan ekonomski rast kroz otvaranje novih poslovnih prilika i radnih mesta u
lokalnim zajednicama.
Donacija za
energetski sektor u Srbiji je deo sredstava u iznosu od 500 miliona evra za
projekte u ovom sektoru u zemljama Zapadnog Balkana koja su najavljena na
nedavno održanom samitu EU i Zapadnog Balkana u Tirani. Na pomenutom samitu,
predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je 6. decembra 2022.
predstavila Paket podrške za energetiku za Zapadni Balkan.
- Paket se sastoji od milijardu evra bespovratnih
sredstava EU sa ciljem da se Zapadnom Balkanu pomogne da reši neposredne
posledice energetske krize i unapredi kratkoročnu i srednjoročnu otpornost u
ovom pogledu. Prva polovina paketa se sastoji od 500 miliona evra budžetske
podrške za ublažavanje uticaja rasta cena energenata na ugrožena domaćinstva i
mala i srednja preduzeća te za podršku energetskoj tranziciji i sigurnosti
snabdevanja u regionu. Za januar 2023. planirana je isplata 90% sredstava, dok
će ostatak biti isplaćen kasnije tokom godine ili početkom 2024. u zavisnosti
od uspeha sa kojim partneri sa Zapadnog Balkana budu implementirali nacionalne
akcione planove.
- Drugi deo paketa sastoji se od još 500 miliona evra
namenjenih diverzifikaciji izvora energije, proizvodnji obnovljive energije, te
unapređenju međupovezanosti u sistemima prenosa gasa i električne energije u
okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).
Ukupna pomoć Evropske unije za energetski sektor od 2000.
godine do danas iznosi 835 miliona evra.